Текстови, од којих ниједна ријеч нема никакве повезаности са претходном или спотови, препуни неукуса, вулгарности и кича?
"О укусима се не расправља.", каже једна пословица. Занима ме, када је ријеч о данашњој музици, да ли се ту расправља о укусу или неукусу?
У понуди имамо оне који пјевају о "ганџи" и "мурији" као обичним стварима, затим, пјевачице са пластичним оклопом (вјероватно је потребан да се не оштете унутрашњи органи), и ону неку, ријетко добру, пјесму, која никако да нађе свој пут од хрпе претходно набројаних.
Шта се дешава ово са нама?
Ради ли се о оштећеном слуху, виду, или оштећењу правих вриједности?
Да ли је то само можда ново вријеме у коме се само ја не сналазим?
Милионске прегледе имају спотови на којима се преплићу голотиња и алкохол, а текст садржи пет ријечи које се чак и не римују. Риму у пјесмама добијају понављајућу "нанана", "лалала" на крају сваког "стиха".
Посматрајући спотове, огроман број прегледа и популарност са гласовним могућностима ( за које не треба стручњак да бисмо видјели да их нема) закључујем да је данас довољно скинути се, мало се забетонирати (само неколико килограма пудера) и постајеш популаран.
Листам почетну на фејсбуку, и наилазим на описе фотографија код дјевојчица из основне школе, за које се питам имају ли родитеље. Неки од описа ми откривају огромно животно и љубавно искуство, нпр. "повреди ме још само једном", "доказ, ја сам ти живи доказ, кад двоје љубав убију, само један казну сноси", "дођи и узми ме" и још много, много. Дјечаци се проналазе у текстовима као што су: "ми смо та екипа што ће ти поломит' кук", "а пандур кад ме сними мисли да сам дилер, прођем поред њега, прођем само свирнем".
Изгледа да је данас ИН све оно што ја не подржавам.
И онда схватим да овдје нешто не ваља, вјероватно ја.
Ако не ваљам, онда је боље, него да ваљам на начин који масе цијене.
Нема коментара:
Постави коментар